Proza u prozi


Dan je bio uobičajen, trajao je 24 sata. Probudio sam se u krevetu, pokriven dekom. Onda sam ustao i nevoljko odteturao do zahoda, piš piš, trljanje zubi. Čokolino, eh čokolino. Stari moj koja dobra klopa ej! I ništa … Sutra će biti uobičajno, trajat će 24 sata, zaspat ću u krevetu, pokriven dekom. Prije toga, piš piš, trljanje zubi. Gašenje CMC-a, na kojem Daniela Martinović pjeva “Dani su bez broja, okusa i boja … “. Nisi u pravu Danijela, dani su s brojem ( datum ), okusom ( čokolino ) i bojom ( žutom, piš piš ). Preksutra će biti jedno najobičnije prekosutra, doći će poslije sutra, kao što su i sva ostala prekosutra radila. Nikad se još nije dogodilo, od kad ja pratim, da je prekosutra došlo prije sutra. I tako živim prošlost svoje budućnosti, jučer po jučer …

Ljudi smo i strepimo jer život ima rok trajanja, ali imaju ga i jogurti, svježe mlijeko,
pakirane sardine i pudinzi pa ne čuješ njih da se žale!

 

lives_india54

p.s.: napisao sam najbolju kratku priču u svom životu, ovo očito nije ta.

 

O autoru propupavanje

King for a day, fool for a lifetime
Ovaj unos je objavljen u Nekategorizirano. Bookmarkirajte stalnu vezu.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s